Legije i fiskalni posedi u Gornjoj Meziji: epigrafske beleške

Povzetek

U članku se prvi put objavljuje nadgrobnik (si. 1), nadjen u timočkoj Ravni, jednog pripadnika legije VII Claudia koji je služio kao librarius offici prae(fecti) ter<r>it(orii). Prefektura i njen officium svedoče da je legionarima mogla biti dodeljena istaknuta uloga u administraciji pojedinih imanja fiska; radi se o takvim imanjima čiji su geografski položaj i privredni značaj nalagali rimskoj državi da odstupi od načela ne milites a signis absint. Librarijev natpis posredno upučuie na novo čitanje ili tumačenje niza mezijskih i vanmezijskih epigrafskih dokumenata.1 7 ' 2 0 ' 2 i f ' 4 3 ' 5 4 . Zajednička im je črta što otkrivaju, na različite načine, vojnički (osobito legijski) doprinos - podcenjen medju savremenim naučnicima - organizovanju i vodjenju oblasti naročito važnih u ekonomskom pogledu; doprinos se osečao čak i tamo gde one nisu neposredno koristile izdržavanju samih trupa. Territorium naveden u ravanskom natpisu treba tražiti u dolini Timoka (up. podatak Justinijanove jedanaeste Novele o territoria zavisnim od grada Aquae). Administraciju sličnu timočkoj mogao je imati, sudeci po spomenicima IMS 1. 16, .46 i severozapadni deo Gornje Mezije. U oba slučaja, kao i u slučaju izvesnog broja drugih poseda gornjomezijskog fiska, verovatno je dasu rudnici predstavljali glavno bogatstvo tla čija je uprava poverena vojnom činiocu.