Nacionalno vaspitanje. Konstrukcija jugoslovenske nacije u časopisu Jugoslovenče (1931–1941)
DOI:
https://doi.org/10.3986/Traditio2010390104Ključne besede:
Jugoslovenče, jugoslovanstvo, identiteta, tradicija, nacija // Jugoslovenče, Yugoslavism, identity, tradition, nationPovzetek
Članek predstavlja analizo otroškega časopisa Jugoslovenče, ki so ga tiskali in distribuirali v Kraljevini Jugoslaviji med letoma 1931 in 1941. Časopis je bil namenjen osnovnošolcem, priporočalo ga je Ministrstvo za prosveto. Upoštevaje, da je izhajal v novo nastali jugoslovanski državi – Kraljevini Srbov, Hrvatov in Slovencev – je naslov Jugoslovenče, tj. je »mladi pripadnik jugoslovanske nacije«, lahko v enaki meri nagovarjal učence, katerim je bil namenjen, kakor tudi mlado nacijo, ki je bila v procesu obikovanja. Tako je bil časopis eden od posrednikov, ki so neposredno (kar je značilno za besedila, namenjena otrokom) ustvarjali, razglašali in prenašali zamisli jugoslovanstva. Ko se sprašujemo o jugoslovanstvu, mislimo na njegov pomen in na to, kar je vstopilo v jugoslovansko »tradicijo«, kakor se je izpisovala na podlagi besedil tega časopisa.
***
This article presents part of a study analyzing the magazine Jugoslovenče, published in Yugoslavia from 1931 to 1941. The magazine’s readership was primary school students and the Ministry of Education recommended it as material to be distributed in schools. Because this children’s magazine was founded twelve years after The Kingdom of Serbs, Croats and Slovenians was established, the title Jugoslovenče (Young Yugoslav) refers equally to the children that read it as well as to this young nation going through its formation process. This magazine was one of the media that directly and clearly (as is characteristic of material aimed at children) created, presented, and propagated Yugoslav ideas. This article addresses what Yugoslav identity meant at that time, how it was conceptualized, and how Yugoslav tradition was written and constructed when the magazine was published.
Prenosi
Literatura
Brkljačić, Maja i Sandra Prlenda. 2006. Kultura pamćenja i historija. Zagreb: Golden Marketing i Tehnička knjiga.
Bugarski, Ranko. 2003. Jezici. Beograd: Čigoja, XX vek.
Dedijer, Vladimir. 1972a. Južni Sloveni pod Habzburgovcima (1903–1914). U: Božić, I., S. Ćirković, M. Ekmečić i V. Dedijer, Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta, 335–345.
Dedijer, Vladimir. 1972b. Tragedija Srbije 1915. U: Božić, I., S. Ćirković, M. Ekmečić i V. Dedijer, Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta, 387–392.
Dedijer, Vladimir. 1972c. Poslednji dani Austro-Ugarske. U: Božić, I., S. Ćirković, M. Ekmečić i V. Dedijer, Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta, 397–402.
Dedijer, Vladimir. 1972č. Jugoslavija između centralizma i federalizma. U: Božić, I., S. Ćirković, M. Ekmečić i V. Dedijer, Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta. 427–444.
Димић, Љубодраг. 1996. Културна политика у Краљевини Југославији 1918–1941, I. Београд: Стубови културе.
Đorđević, Jelena. 1997. Političke svetkovine i rituali. Beograd: Dosije, Signature.
Jambrešić Kirin, Renata. 2008. Dom i svijet. Zagreb: Centar za ženske studije.
Mалешевић, Мирослава. 2005. Традиција у транзицији. У потрази за „још старијим и лепшим“ идентитетом. У: Етнологија и антропологија: стање и перспективе = Зборник ЕИ САНУ 21, 219–234.
Mалешевић, Мирослава. 2008. Насиље идентитета. У: Културне паралеле. Свакодневна култура у постсоцијалистичком периоду = Зборник ЕИ САНУ 25: 11–35.
Malešević, Miroslava. 2009. „Srbija jača od Nokie“. Politike identiteta u postkomunističkoj Srbiji. U: Čolović, I. (ur.), Zid je mrtav, živeli zidovi! Beograd: XX vek, 326–350.
Popović, Miodrag. 2007. Vidovdan i čast krsni. Beograd: XX vek.
Прелић, Младена. 2008. (Н)и тамо (н)и овде. етнички идентитет Срба у Мађарској. Београд: ЕИ САНУ.
Прпа-Јовановић, Бранка. 1988. О неким питањима југославенске културне интеграције. У: Србија 1918. Године и стварање југословенске државе. Зборник радова. Београд: Историјски институт, 261–269.
Стевановић, Лада. 2009а. Реконструкција сећања, конструкција памћења, Кућа цвећа и музеј историје Југославије. U: Спомен места – историја – сећања = Зборник ЕИ САНУ 26, 101–117.
Stevanović Lada. 2009b. Laughing at the Funeral. Beograd: EI SANU.
Škiljan, Dubravko. 2002. Govor nacije. Jezik, nacija, Hrvati. Zagreb: Golden Marketing.
Trgovčević, Ljubinka. 2001. Evropski uzori u razmatranju jugoslovenskog ujedinjenja među srpskim intelektualcima početkom 20. veka. U: Fleck, H.-G. i I. Graovac (ur.), Dijalog povjesničara-istoričara, Pečuh 12–14. Maja 2000, Sv. 3. Zagreb, 257–273. http://www.cpi.hr/download/links/hr/6973.pdf (pristupljeno 17. 2. 2010).
Vahtel, Endrju. 2001. Stvaranje nacije, razaranje nacije. Književnost i kulturna politika u Jugoslaviji. Beograd: Stubovi kulture.
Зундхаусен, Холм. 2008. Историја Србије од 19. до 21. Века. Београд: Clio.
WORLD WIDE WEB
http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-latin/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije (pristupljeno 17. 3. 2010).
Prenosi
Objavljeno
Kako citirati
Številka
Rubrike
Licenca
Avtorji jamčijo, da je delo njihova avtorska stvaritev, da v njem niso kršene avtorske pravice tretjih oseb ali kake druge pravice. V primeru zahtevkov tretjih oseb se avtorji zavezujejo, da bodo varovali interese založnika ter da bodo povrnili morebitno škodo.
Podrobneje v rubriki: Prispevki